Jedna šoljica kafe
Jedna šoljica kafe je izgovor za razgovor o pričama i sećanjima aktivista sa Balkana.
Ovaj razgovor je ponovno objavljivanje intervjua sa rahmetli Rahimom Toselijem, jednim od iranskih spasilaca tokom rata u Bosni i Hercegovini. Bio je takođe veteran Iransko-iračkog rata i 2020. godine preselio je na Ahiret usled zaraze virusom korona. Neka mu je večni rahmet.
Sa Sultan Huseinom, osvajačem Bosne
Rođen je 1963. godine, a ovu godinu ne smatra samo brojem, već simbolom istorijskog pokreta za promene. Uvek ima šta da kaže. Jedan je od onih živahnih ljudi koji ne miruju i za koje penzija nema značenje. Prvi put je početkom devedesetih godina kao dobrovoljac i mirovni branilac otišao u Bosnu i Hercegovinu. Ovo putovanje bilo je početak dubokog poznanstva sa Balkanom, veze koja traje do danas kroz različite uloge, uključujući i diplomatsko prisustvo u regionu.
Tokom godina provedenih na Balkanu, savladao je jezik srpskohrvatski i trenutno radi na objavljivanju dvojezičnog rečnika ovog jezika i persijskog. “Rahim Toseli” je rođen 1963. godine i to je dovoljno da ga opiše.
Iskustvo prisustva institucija Islamske Republike Iran na Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini, ocenjuje pozitivno uprkos svim izazovima i prilikama. Smatra da je početak ovog prisustva bio verski dekret, ali veruje da za uspeh treba analizirati prošla iskustva i postići saglasnost između različitih oblasti i stručnjaka u okviru sveobuhvatne strateške vizije. Najveći izazov na tom putu vidi u ljudima čije je razumevanje regiona ostalo na nivou ratnih prilika i nostalgije za Bošnjacima.
Pitamo ga o nostalgiji. Uzima gutljaj kafe, a slatkoća ukusa podseća ga na gorke trenutke iz prošlosti. Počinje priču o proleću 1994. godine, hladnim i teškim danima rata u Bosni:
“Jednog jutra u iranskom centru za pomoć u Visokom došli su starac i mlada devojka iz obližnjeg sela. Starac je uznemireno rekao da se njegova snaja porađa i da ne zna šta da radi. Brzo smo upalili kombi, prevezli trudnicu i krenuli prema najbližoj bolnici u Zenici. Pratio sam ih sve do vrata operacione sale, a kad sam bio siguran da je sve u redu, vratio sam se nazad.
Nekoliko dana kasnije, otac novorođenčeta, mladi borac koji se upravo vratio s fronta, došao je s torbom domaćeg hleba da mi se zahvali i pozvao me u njihov dom da vidim bebu. Pripremili smo nešto hrane, posebno kafu koja je Bosancima važnija od hleba, i s dvojicom iranskih kolega otišli da im čestitamo.
Imam posebnu vezu s imamom Huseinom i imena moje dvojice sinova su Muhamed Husein i Amir Husein. Tamo su me svi znali kao Huseina. Kako su neki osmanski sultani i komandanti sa titulom ‘osvajač’ veoma cenjeni među Bosancima, mnogi su me u šali i ozbiljno zvali Sultan Husein Osvajač, što je dodatno pojačavalo našu bliskost.
Kad su doneli novorođenče, priča je prešla na izbor imena. Otac je rekao da sam ja spasitelj tog deteta i zamolio me da mu dam ime. Pričao sam im malo o imamu Huseinu i predložio ovo blagosloveno ime, koje su s radošću prihvatili. Sada, posle svih ovih godina, često se pitam gde je i šta radi taj Husein iz Bosne?”
Pridružite se BalkanIranu
Prozor iz Irana u misteriozne zemlje Balkana!
بدون نظر